LIVING BY THE BORDER: SOUTH SLAVIC MARCHER LORDS IN THE LATE MEDIEVAL BALKANS (13th – 15th CENTURIES)

  1. Andrew B. Urbansky, Byzantium and the Danube Frontier. A Study of the Relations between Byzantium, Hungary, and the Balkans during the Period of the Comneni (Twayne Publishers, 1968); Ferenc Makk, The Árpáds and the Comneni. Political Relations between Hungary and Byzantium in the 12th Century (Budapest: Akadémiai Kiadó, 1989); Paul Stephenson, Byzantium’s Balkan Frontier. A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204 (Cambridge: Cambridge University Press, 2004); Alexandru Madgearu, Byzantine Military Organization on the Danube, 10th–12th Centuries (Leiden – Boston: Brill, 2013). ↩︎
  2. Encyclopædia Britannica 17 (11th ed.), ed. Hugh Chisholm (Cambridge: Cambridge University Press, 1911), 688–689; Archibald Ross Lewis, The Development of Southern French and Catalan Society, 718–1050 (Austin: University of Texas Press, 1965), 69–90; Julia M. H. Smith, Province and Empire: Brittany and the Carolingians (Cambridge: Cambridge University Press, 1992), passim. ↩︎
  3. Лексикон српског средњег века, ed. Сима Ћирковић – Раде Михаљчић (Београд: Knowledge, 1999), 319–321 (Милош Благојевић). ↩︎
  4. Nenad Lemajić, Srpski narodni prvaci, glavari i starešine posle posle propasti srednjovekovnih država (Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1999), 30–60. ↩︎
  5. Ferdo Šišić, Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba 1350–1416 (Zagreb: Matica hrvatska, 1902), passim; Сима Ћирковић, “Русашка господа,” Историјски часопис 21 (1974): 5–17. ↩︎
  6. See footnotes 55 and 56. ↩︎
  7. Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе (Београд: Српска књижевна задруга, 1964), 58–135; Историја српског народа I, ed. Сима Ћирковић (Београд: Српска књижевна задруга, 1981), 263–272, 297–314, 341–356, 437–475, 496–556, 566–602; Георгије Острогорски, Историја Византије (Београд: Просвета, 1993), 422–503; Pál Engel, The Realm of St. Stephen. A History of Medieval Hungary (895–1526) (London: I. B. Tauris, 2001), 88–111, 124–136, 151–153, 157–167, 195–206 ↩︎
  8. Engel, The Realm of St. Stephen, 33–37, 52, 89, 91–92, 94, 96. ↩︎
  9. Лексикон српског средњег века, 28–29 (Сима Ћирковић); Engel, The Realm of St. Stephen, 98–106, 108; István Vásáry, Cumans and Tatars. Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365 (Cambridge: Cambridge University Press, 2005), 57–85. ↩︎
  10. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 65–77; Engel, The Realm of St. Stephen, 106, 108; Frigyes Pesty, “A macsói bánok,” Századok 9 (1875): 361–381, 450–467; Frigyes Pesty, A Szörényi bánság és Szörény vármegye története I–III (Budapest: Magyar Tudományos Akadémia, 1877–1878); Михаило Динић, Српске земље у средњем веку. Историјско-географске студије (Београд: Српска књижевна задруга, 1978), 84–11, 270–291; Александар Крстић, “Кучево и Железник у светлу османских дефтера,” Историјски часопис 49 (2002): 140–149; Ема Миљковић – Александар Крстић, Браничево у XV веку.
    Историјско-географска студија (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 13–14, 29; Сима Ћирковић, “Земља Мачва и град Мачва,” Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 1–4 (2008): 3–20 ↩︎
  11. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 42–7 ↩︎
  12. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 72–77. ↩︎
  13. Динић, Српске земље, 123–147; Михаило Динић, “Област краља Драгутина после Дежева,” Глас Српске академије наука 203 (1951): 61–82; Михаило Динић, “Однос између краља Милутина и Драгутина,” Зборник Радова Византолошког Института 3 (1955): 51–61, 64–67, 72–75, 80; Сима Ћирковић, “Краљ Стефан Драгутин,” Рачански зборник 3 (1998): 17, 20; Јованка Калић, “Краљ Драгутин између Ђурђевих Ступова, Београда и Ариља”, Рачански зборник 3 (1998): 33–36; Тибор Живковић, Владета Петровић, Александар Узелац, Anonymi Descriptio Europae Orientalis. Анонимов Опис источне Европе (Београд: Историјски институт, 2013), 120–125. ↩︎
  14. Динић, Српске земље, 95–98; Vásáry, Cumans and Tatars, 102–108; Александар Узелац, Под сенком пса. Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века (Београд: Утопија, 2015), 118–120, 204–210. ↩︎
  15. Историја српског народа I, 472–475, 496–498; Engel, The Realm of St. Stephen, 132, 134–135, 151–152 ↩︎
  16. Историја српског народа I, 514–515. ↩︎
  17. Динић, Српске земље, 98; Engel, The Realm of St. Stephen, 164; Михаило Динић, “Растислалићи. Прилог историји распадања српског царства,” Зборник радова Византолошког института 2 (1953): 139–144. ↩︎
  18. Динић, “Растислалићи,” 139–142; Динић, Српске земље, 98–99; Милош Благојевић, “Господари Срба и Подунавља,” Историјски гласник 1–2 (1983): 43–44; Андрија Веселиновић, “Североисточна Србија у средњем веку,” Историјски гласник 1–2 (1987): 55–56. ↩︎
  19. Engel, The Realm of St. Stephen, 164–165; Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара. Текст, коментар, снимци (Београд: Чигоја штампа, 2003), 131, 148, 165, 172, 192; Милош Благојевић, “Јединство и подвојеност српских земаља пре Косовске битке,” Немањићи и Лазаревићи. Српска средњовековна државност (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004), 284–291. ↩︎
  20. Engel, The Realm of St. Stephen, 195–202; Благојевић, “Јединство и подвојеност,” 298; Сима Ћирковић, “Косовска битка у међународном контексту,” Глас Српске академије наука и уметности 378 (1996): 53–54, 60–65 ↩︎
  21. Динић, Српске земље, 44–54; Сима Ћирковић, “Црна Гора и проблем српско-угарског граничног подручја,” Ваљево постанак и успон градског средишта, ed. Синиша Бранковић (Ваљево: Народни музеј, 1994), 63–69; Милош Благојевић, “Насеља у Мачви и питања српско-угарске границе,” Ваљево постанак и успон градског средишта, ed. Синиша Бранковић (Ваљево: Народни музеј, 1994), 78–92; Гордана Томовић, “Посед српског властелина Детоша у XIV веку,” Историјски часопис 58 (2009): 93–108; Милош Ивановић, “Структура властеоског слоја у држави кнеза Лазара,” Власт и моћ – Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, ed. Синиша Мишић (Крушевац: Народна библиотека Крушевац – Центар за историју географију и историјску демографију ФФБГ, 2014), 85–87 ↩︎
  22. Благојевић, “Јединство и подвојеност,” 296; Милош Ивановић, “Структура властеоског слоја,” 82–84; Раде Михаљчић, “Прилог српског дипломатару. Даровнице властеоске породице Вукославић,” Историјски гласник 1–2 (1976): 99–105; Марко Шуица, Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара (Београд: Службени лист, 2000), 116–119. ↩︎
  23. Марко Шуица, Немирно доба, 103–110, 153, 160, 167–168; Милош Ивановић, “Структура властеоског слоја,” 77–79; Марко Шуица, “Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398. године,” Историјски гласник 1–2 (1997): 7–24; Марко Шуица, “Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389–1402),” Годишњак за друштвену историју 11/1 (2004): 15, 21–27; Марко Шуица, “Писмо Дубровчана Николи Зојићу: 1397, октобар 1.,” Стари српски архив 10 (2011): 123–128; Марко Шуица, “Дубровачка писма: огледало друштвено-политичких промена у српским земљама (1389–1402),” Годишњак за друштвену историју 18/2 (2011): 37–39, 41–43, 45, 48 ↩︎
  24. Лексикон српског средњег века, 92–93 (Јелена Мргић); Михаило Динић, “Власти за време Деспотовине,” Зборник Филозофског факултета у Београду 10/1 (1968): 237–244; Сима Ћирковић, Голубац у средњем веку (Браничево – Пожаревац, 1968), 11–26; Душанка Бојанић-Лукач, “Власи у северној Србији и њихови први кануни,” Историјски часопис 18 (1971): 255–268; Милош Благојевић, “Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459. године,” Историјски гласник 1–2 (1987): 29–42; Андрија Веселиновић, Држава српских деспота (Београд: Завод за уџбенике, 2006 2), 101–113, 189–194, 254–257; Александар Крстић, “Град Некудим и Некудимска власт,” Историјски часопис 55 (2007): 99–113; Милош Ивановић, “Смедеревска и Голубачка власт у време владавине деспота Ђурђа Бранковића,” Наш траг 50 (2010): 437–449; Милош Ивановић, Властела Државе српских деспота (Београд: Филозофски факултет, 2013, unpublished doctoral dissertation), 46, 68, 173–175, 229–230, 234, 358, 416–417; Aлександар Крстић, “Подунавље и Посавина Србије у позном средњем веку. Историјско-географски аспекти истраживања,” Историја и географија. Сусрети и прожимања, ed. Софија Божић (Београд: Географски институт САНУ – Институт за новију историју Србије – Институт за славистику РАН, 2014), 23–27 ↩︎
  25. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 72–77 ↩︎
  26. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 74, 77–80; Nada Klaić, Srednjovjekovna Bosna: politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (Zagreb: Eminex, 1994), 119–179. ↩︎
  27. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 77–80, 84–88; Klaić, Srednjovjekovna Bosna, 155–172; Vjekoslav Klaić, Bribirski knezovi od plemena Šubić do god. 1347. (Zagreb: Matica hrvatska, 1897), 76–78, 81–82, 99–101, 114–118; Damir Karbić, The Šubići of Bribir. A Case Study of a Croatian Medieval Kindred (Budapest: Central European University, 2000, unpublished doctoral dissertation), 65–70, 84–85, 92; Јелена Мргић-Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне (Београд: Филозофски факултет у Београду, 2002), 40–46; Damir Karbić, “Šubići Bribirski do gubitka nasljedne banske časti (1322.),” Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU 22 (2004): 16–17, 22. ↩︎
  28. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 84–88; Klaić, Srednjovjekovna Bosna, 155–185; Мргић-Радојчић, Доњи Краји, 40–45 ↩︎
  29. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 88–132; Klaić, Srednjovjekovna Bosna, 172–266. ↩︎
  30. Župa was a smaller administrative unit in South-Slavic states. See: Лексикон српског средњег века, 195–197 (Гордана Томовић) ↩︎
  31. Mргић-Радојчић, Доњи Краји, 42–70; Jelena Mrgić-Radojčić, “Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State,” Istorijski časopis 51 (2004): 46, 51–52, 54–57 ↩︎
  32. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 87–88, 94; Мргић-Радојчић, Доњи Краји, 43–54; Ludwig Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter (München – Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot, 1914), 7–8, 55–60. ↩︎
  33. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 87–88, 94; Мргић-Радојчић, Доњи
    Краји, 43–54; Ludwig Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter
    (München – Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot, 1914), 7–8, 55–60 ↩︎
  34. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 128–129, 131; Мргић-Радојчић, Доњи Краји, 66–68; Јелена Мргић-Радојчић, “Повеља бана Твртка кнезу Вукцу Хрватинићу”, Стари српски архив 2 (2003): 167–184. ↩︎
  35. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 37–75; Ančić, Putanja klatna, 174–233; Мргић-Радојчић, Доњи Краји, 71–80. ↩︎
  36. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 75–86; Ћирковић, “Косовска битка”, 53–54, 61–68; Franjo Rački, “Pokret na slavenskom jugu koncem XIV. i početkom XV. Stoljeća,” Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti 2 (1868): 68–160; Franjo Rački, “Pokret na slavenskom jugu koncem XIV. i početkom XV. Stoljeća,” Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti 3 (1868): 65–156; Mladen Ančić, Bosanska vlast u Hrvatskoj i Dalmaciji 1387–1394 (Beograd: Filozofski fakultet,
    1985, unpublished master thesis), 15–67; Dubravko Lovrenović, Na klizištu povijesti (sveta kruna ugarska i sveta kruna bosanska) 1387–1463 (Zagreb – Sarajevo: Synopsis, 2006), 25–67. ↩︎
  37. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 86–101; Ančić, Bosanska vlast, 68–73; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 67–81; Невен Исаиловић, Политика босанских владара према Далмацији (1391–1409) (Београд: Филозофски факултет, 2008, unpublished master thesis), 30–51; Невен Исаиловић, “Повеља војводе Хрвоја Вукчића Хрватинића угарском краљу Жигмунду и краљици Марији,” Грађа о прошлости Босне 1 (2008): 87–97; Emir O. Filipović, “Bosna i Turci za vrijeme kralja Stjepana Dabiše – neke nove spoznaje,” Споменица др Тибора Живковића, ed. Срђан Рудић (Београд: Историјски институт, 2016), 273-301 ↩︎
  38. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 127–139; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 87–94; Исаиловић, Политика босанских владара, 66–72 ↩︎
  39. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 139–167; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 95–107; Исаиловић, Политика босанских владара, 72–122; Dubravko Lovrenović, “Hrvoje Vukčić Hrvatinić i srednjodalmatinske komune (1398–1413),” in Jajce 1396–1996: Zbornik radova sa znanstvenog simpozija u povodu 600. obljetnice spomena imena grada Jajca, ed. Dubravko Lovrenović (Jajce: Općina Jajce, 2002), 31–51; Neven Isailović, “O familijarima Hrvoja Vukčića Hrvatinića u Splitu (1403–1413),” Istorijski časopis 58 (2009): 125–146. ↩︎
  40. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 202–206; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 137–147; Исаиловић, Политика босанских владара, 158–170. ↩︎
  41. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 210–226; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 143–171; Emir O. Filipović, “Viteške svečanosti u Budimu 1412. godine i učešće bosanskih predstavnika,” Spomenica akademika Marka Šunjića (1927–1998), ed. Dubravko Lovrenović (Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu, 2010), 285–306. ↩︎
  42. Сима Ћирковић, “Две године босанске историје (1414. и 1415.),” Историјски гласник 3–4 (1953): 29–42; Сима Ћирковић, “О једном посредовању деспота Стефана између Угарске и Турске,” Истраживања 16 (2005): 229–240; Невен Исаиловић – Александар Јаковљевић, “Шах Мелек (Прилог историји турских упада у Босну 1414. и 1415. године),” Споменица академика Симе Ћирковића, ed. Срђан Рудић (Београд: Историјски институт, 2011), 441–453. ↩︎
  43. Šišić, Vojvoda Hrvoje, 226–237; Мргић-Радојчић, Доњи Краји, 93, 108–121; Lovrenović, Na klizištu povijesti, 171–216. ↩︎
  44. Динић, Српске земље, 294–301; Pavo Živković, “Usorska vlasteoska porodica Zlatonosovići i bosanski kraljevi (posljednja decenija XIV i prve tri decenije XV stoljeća),” Historijski zbornik 39 (1986): 147–162; Срђан Рудић, “О жени војводе Вукмира Златоносовића,” Историјски часопис 55 (2007): 113–117; Јелена Мргић, Северна Босна 13–16. век (Београд: Историјски институт, 2008), 93–95, 110–114, 126. ↩︎
  45. Lovrenović, Na klizištu povijesti, 129, 131, 150, 167, 212, 229–231; Pál Engel, “Neki problemi bosansko-mađarskih odnosa,” Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU 16 (1998): 60–61 (the same article was previously published in German: Pál Engel, “Zur Frage der bosnisch-ungarischen Beziehungen im 14. und 15. Jahrhundert,” Südost Forschungen 56 (1997): 30–31). ↩︎
  46. Lovrenović, Na klizištu povijesti, 244, 253, 259; Мргић, Северна Босна, 119–122 ↩︎
  47. Nada Klaić, Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku (Zagreb: Školska knjiga, 1976),
    253–661 ↩︎
  48. Michael Hicks, Bastard Feudalism (London – New York: Routledge, 2013), 38. ↩︎
  49. Klaić, Bribirski knezovi, passim; Karbić, The Šubići of Bribir, passim; Karbić, “Šubići Bribirski do gubitka,” 1–26; Vjekoslav Klaić, Krčki knezovi Frankapani I. Od najstarijih vremena do gubitka otoka Krka (od god 1118. do god 1480.) (Zagreb: Matica hrvatska, 1901); Ivan Botica, Krbavski knezovi u srednjem vijeku (Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu, 2011, unpublished doctoral dissertation). ↩︎
  50. Дубравко Ловреновић, “Цетински кнез Иваниш Нелипчић у политичким превирањима у Далмацији крајем XIV и током првих деценија XV стољећа,” Прилози Института за историју у Сарајеву 22 (1986): 204–210; Pavo Živković, “Ivaniš Nelipić između Mletačke republike i bosanskog kralja Tvrtka II Tvrtkovića,” Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru 27/14 (1987–1988): 151–170; Ante Birin, Knez Nelipac i hrvatski velikaški rod Nelipčića (Zagreb: Filozofski fakultet, 2006, unpublished doctoral dissertation), 91–156. ↩︎
  51. Elemér Mályusz, “A Négy Tallóci fivér,” Történelmi szemle 23/4 (1980): 531–587 (in German: “Die vier Gebrüder Talloci”, Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae 28 (1982): 3–66). ↩︎
  52. Borislav Grgin, Počeci rasapa. Kralj Matijaš Korvin i srednjovjekovna Hrvatska (Zagreb: Ibis grafika, 2002), 81–186. ↩︎
  53. Lajos Thallóczy, Samu Barabás, A Blagay-család oklevéltára. Codex diplomaticus comitum de Blagay (Budapest: Magyar Tudományos Akadémia, 1897), passim; Lajos Thallóczy, Sándor Horváth, Alsó-szlavóniai okmánytár (Dubicza, Orbász és Szana vármegyék) 1244–1710 (Budapest: Magyar Tudományos Akadémia, 1912), 1–304; Hrvoje Kekez, “Između dva kralja: plemićki rod Babonića u vrijeme promjene na ugarsko-hrvatskom prijestolju, od 1290. do 1309. godine,” Povijesni prilozi 35 (2008): 61–89; Hrvoje Kekez, Plemićki rod Babonića do kraja 14. stoljeća (Zagreb: Univerzitet u Zagrebu. Hrvatski studiji, 2012, unpublished doctoral disseration) 14–177 ↩︎
  54. Глиша Елезовић, “Скопски Исаковићи и Паша-Јигит бег,” Гласник Скопског научног друштва 11 (1932): 159–168; Branislav Đurđev, Nedim Filipović, Hamid Hadžibegić, Muhamed Mujić and Hazim Šabanović, Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski i Skadarski sandžak (Sarajevo: Orijentalni institut, 1957), 11–14; Hazim Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine (Sarajevo: Orijentalni institut, 1964); Dušanka Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast (Beograd: Istorijski institut, 1974), 12–13, 15–16, 21–23, 27–34, 42–48, 93–96; Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela (Sarajevo: Svjetlost, 1982), 15–87. ↩︎
  55. Lemajić, Srpski narodni prvaci, 30–60; Нeнaд Лeмajић, Српскa eлитa нa прeлoму eпoхa (Срeмскa Mитрoвицa – Нoви Сaд: Истoриjски aрхив Срeм – Филoзoфски фaкултeт у Нoвoм Сaду, 2006), passim; Adrian Magina, “Un nobil sârb în Banatul secolului al XV-lea: Miloš Belmužević,” Analele Banatului (Serie Nouă. Arheologie-Istorie) 18 (2010): 135–142; Александар Крстић, “Нови подаци о војводи Милошу Белмужевићу и његовој породици,” Иницијал. Часопис за средњовековне студије 1 (2013): 161–185 ↩︎
  56. Олга Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459–1683 (Београд: Историјски институт, 1974), passim; Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe. The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest, eds. Géza Dávid, Pál Fodor (Leiden – Boston – Köln: Brill, 2000); Géza Pálffy, “The Habsburg Defense System in Hungary Against the Ottomans in Sixteenth Century: A Catalyst of Military Development in Central Europe,” Warfare in Eastern Europe, 1500–1800, ed. Brian J. Davies (Leiden – Boston: Brill, 2012), 35–61. ↩︎

Map of our blog posts. Go forth and discover something close to you!

Scroll to Top