The Sancak of Prizren in the 15th and 16th Century

  1. Hasan Kaleši, “Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname”, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, Vol. II, Priština 1957, p. 289-300; Idem, “Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine”, Prilozi za Orijentalnu Filologiju, Vol. VIII-IX, Sarajevo 1959, p. 143-168 (co-authored with Redžep Ismail); Idem, “Kada je crkva Svete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu pretvorena u džamiju”, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Vol. XXVII/3-4, Beograd 1962, p. 253-261; Idem, “Prizren kao kulturni centar za vreme turskog perioda”, Gjurmime Albanologjike, Vol. I, Priština 1962, p. 91-118; Idem, “Das Wilajet Prizren: Beitrag zur Geschichte der Türkishen Staatsreform auf dem Balkan im Jahrhundert”, Südost-Forschungen, Vol. 26, München-Oldenbourg 1967, p. 176-238 (co-authored with Hans-Jürgen Kornrumpf); Idem, “Prizrenac Mahmud-paša Rotul, njegove zadužbine i vakufnama”, Starine Kosova i Metohije, Vol. VI-VII, Priština 1973, p. 23-60 (co-authored with Ismail Eren) ↩︎
  2. Olga Zirojević, “Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti turskog popisa 1530/31. godine”, Gjurmime Albanologjike, Vol. II, Priština 1968, p. 103-120; Idem, “Цркве и манастири у призренском санџаку”, Косовско-метохијски зборник, Vol. 1, Београд 1990, p. 133-141; Idem, “Кроз бихорску нахију 1571. године”, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, Vol. XIV, Пријепоље 1992, p. 173-190; Idem, “Насеља нахије Трговиште 1571. године”, Новопазарски зборник, Vol. 18, Нови Пазар 1994, p. 31-53: Idem, “Prizren Şehri, Đslamiyet ve Hırisıtıyanlığın Beraber Yaşamının Bir Örneği“, XI Türk Tarih Kongresi, cilt V, Ankara 1994, p. 2115-2122; Idem, “Призрен у дефтеру из 1571. године”, Историјски часопис, Vol. 38, Београд 1991, p. 243-263 ↩︎
  3. Machiel Kiel,“Prizren”, The Encyclopaedia of Islam, new edition, Vol. VIII, Leiden 1995. About Prizren Muslim endowments see also Raif Vırmiça, Suzi ve Vakıf Eserleri, Priştine, 1998; Idem, Prizren’de Türk Dönemi Kültür Mirasi, Prizren 2009; Idem, Kukli Mehmet Bey Vakfiyesi, Ankara 2010. ↩︎
  4. Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, Београд 2010; Idem, “Приходи кадилука Призрен од трговине свилом, рудника Корише и осталог (1525-1545. године)”, Мешовита грађа (Miscellanea), Vol. XXX, Београд 2009, p. 23-39; Idem, “Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године”, Miscellanea, Vol. XXXI , Београд 2010, p. 39-74; Idem, “Тврђава Бихор у 15. и 16. веку”, Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Беране – Београд 2011, p. 483-498; Idem, “Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. године”, Miscellanea, Vol. XXXII, Београд 2011, p. 157-190 (co-authored with Gordana Garić-Petrović); Yücel Yiğit, “Prizren Sancağı’nın Đdari Yapısı (1864-1912)”, History Studies, Vol. 2/1, Samsun 2010, p. 114-146; Sadullah Gülten, “XVI. Yüzyılda Prizren Kazası”, Uluslararası Sosyal Araştırmalar Dergisi, Vol. 5/20, Ordu 2012, p. 184-199. Idem, “Prizren Vakıflarına Dair”, Uluslararası Sosyal Araştırmalar Dergisi, Vol. 6/24, Ordu 2013, p. 133-141. ↩︎
  5. Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд – Срем. Карловци, 1922, p. 238 ↩︎
  6. Mehmed Neşrî, Kitâb-ı Cihan-Nümâ, Neşrî Tarihi, I-II, (yayınlayanlar Faik Reşit Unat, Mehmed A. Köymen), 2. baskı, Ankara 1987, p. 721; Ibn Kemal (Kemalpaşazâde),
    Tevârih-i Âl-i Osman, VII defter, hazırlayan Şerafettın Turan, Ankara 1954, p. 117-120. ↩︎
  7. BOA (Istanbul, Başbakanlık Devlet Arşivleri Osmanlı Arşivi), Maliyeden Müdevver Defter (MAD) nu.12, , published in Турски документи за историјата на македонскиот народ,Опширни пописни дефтери од XV век, том III, под редакција на Методија Соколоски, Скопје 1976. About the dating of MAD 12, see Ibid, 10, 15. ↩︎
  8. Ibid, 132; MAD 12, p. 120. ↩︎
  9. Istanbul, Büyükşehir Belediyesi Atatürk Kitaplığı, Muallim Cevdet Evrakı, 36-03, p. 15, Full title of the defter is “Sûret-i defter-i voynugān-i sancak-ı Alacahisār ve vilâyet-i Đzveçan ve Yeleç ve Ras ve Seniçe ve Hodidede ve vilâyet-i Vılk ki taalluk-ı sancak-ı Vılçitrin ve sancak-ı Prizrin”. ↩︎
  10. Иван Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд 1952, p. 32. ↩︎
  11. Ibn Kemal (Kemalpaşazâde), Tevârih-i Âl-i Osman, IV. Defter, (hazırlayan Koji Imazawa), Ankara 2000. ↩︎
  12. Михаило Динић, “Област Бранковића”, у Српске земље у средњем веку, Београд 1978, p. 154-155, 161; И. Божић, op. cit., 17, 32. Милош Благојевић, “О издаји или невери Вука Бранковића”, Зборник Матице српске за историју, Vol. 79-80, Београд 2009, p. 38-39. ↩︎
  13. М. Динић, “Област Бранковића”, 174; И. Божић, Дубровник и Турска, 38; Олга Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974, p. 34-35 ↩︎
  14. O. Зиројевић, op. cit., 36-39; Историја српског народа II, Београд 1982, p. 212-217, 222. ↩︎
  15. Историја српског народа II, p. 228. ↩︎
  16. There is only one preserved defter of Albanian lands south of Kroia dated 1431. Halil Inalcik, Hicrî 835 tarihli Sûret-i Defter-i Sancak-i Arvanid, Ankara 1987 (2. Baskı)., p. XVII-XVIII. ↩︎
  17. BOA, MAD 12, p. 33b; Татјана Катић, “Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. Године”, Мешовита грађа (Miscellanea) XXXI, Београд 2010, p. 39-74 ↩︎
  18. Hazim Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964. ↩︎
  19. Idem, Bosanski pašaluk, Sarajevo 1982, p. 33. ↩︎
  20. O. Зиројевић, op. cit., 40-41. ↩︎
  21. Историја српског народа II, 241-251. M. Динић, “Област Бранковића”, 175 ↩︎
  22. See note 9. ↩︎
  23. BOA, Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD) nu. 5m. ↩︎
  24. Ibid, p. 3, 4, 24-27, also Татјана Катић, Гордана Гарић-Петровић, “Османски Алтин (Алтун-или) 1477. Године”, Miscellanea, XXXIII, Београд 2012, p. 93-112. ↩︎
  25. BOA, TD 5m, p. 5-23, 32-61. For district of Brvenik see Т. Катић, Г. Гарић-Петровић, “Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. Године”, Miscellanea, XXXII, Београд 2011, p. 157-190. ↩︎
  26. BOA, TD 5m, p. 28-32. ↩︎
  27. See Selami Pulaha, Defteri i Regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, I-II, Tiranë 1974. ↩︎
  28. See Adem Handžić, Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka iz 1519. i 1533. godine, Sarajevo 1986. ↩︎
  29. BOA, TD 92. ↩︎
  30. See map of the Albanian hases in 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), Vol. II, Ankara 2004, p. 136. Only a few villages of Debar nahiye were
    under the jurisdiction of the Albanian hases’s kadı. The majority of Debar villages (nahiyes of Upper and Lower Debar) belonged to the sancak of Ohrid. For more details see Драги Ѓоргиев, Населението во македонско-албанскиот граничен појас (XV-XVI век), Скопје 2009, p. 22-43. ↩︎
  31. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), Vol. II, p. 371-400. TD 167 is a summarized compilation of previous defters; data relating to the incomes of the Prizren sancak were literally copied from defter dating from 1518 (TD 92). ↩︎
  32. BOA, TD 368. The nahiye of Hoča was first mentioned in 1541. BOA, MAD 34, p. 419. ↩︎
  33. About the establishment of mining has, and nahiye of Žežna see Срђан Катић, Татјана Катић, “Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. Веку”,
    Историјски часопис, Vol. LIX, Београд 2010, p. 200-202. ↩︎
  34. BOA, TD 499. Part of the material is published in Selami Pulaha, Popullsia shqiptare e Kosovë gjatë shek. XV-XVI: (Studime dhe dokumente), Tiranë 1984, 169-246. It should be noted that it was Dukadjin sancakbeyi Kasim as defteremini that monitored a census in the sancaks of Prizren, Dukadjin and Skadar in 1566-1568. (7 Numaralı Mühimme Defteri (975-976 / 1567-1569), Özet-Transkripsiyon-Indeks, Vol. III, Ankara 1999, p. 175, h. 2322.. For more details see Т. Катић, op. cit., 11-12). ↩︎
  35. BOA, TD 495, published in Татјана Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, Београд 2010. ↩︎
  36. Ankara, Tapu Kadastro Kuyud-i Kadim Arşivi, Prizren sancağı mufassal defteri nu 55. ↩︎
  37. In the first half of the sixteenth century Prizren sancakbeyi had 263.000 akçes at his disposal while the sancakbeyis of Smederevo and Vidin had 622.000 and 580.000 akçes respectively. Ömer Lütfi Barkan, “H. 933-934 (M. 1527-1528) Malî Yılına Ait Bir Bütçe Örneği”, Iktisat Fakültesi Mecmuası, Vol. 15/1-4, Istanbul 1955, p. 303. ↩︎
  38. According to TD 92 from 1518, there were about 270 sipahis, as well as in the middle of the sixteenth century (TD 368). ↩︎
  39. Istanbul, Büyükşehir Belediyesi Atatürk Kitaplığı, Muallim Cevdet Evrakı, 36-03, p. 125-145. ↩︎
  40. According to census of the Skadar sancak from 1485, 33 voynuks (two of them were cebelis) and 167 yamaks in nahiyes of Trgovište and Bihor were under the command of the governor of Skadar. S. Pulaha, Defteri i Regjistrimit, Vol. II, p. 369, 411. ↩︎
  41. Радомир Ивановић, “Дечански катуни”, Историски часопис, Vol. III, Београд 1952, p. 260-261; Idem, „Властелинство манастира св. Арханђела“, Историјски часопис, Vol. VIII, Београд 1958, p. 218, 228. ↩︎
  42. BOA, TD 5m, p. 28-29; BOA, TD 92, p. 26-45. ↩︎
  43. BOA, TD 92, p. 13-14, 29, 38-39, 41, 45, 55-56. ↩︎
  44. Ibid. 14, 29, 45, 55, 56. ↩︎
  45. BOA, TD 368, p. 114. ↩︎
  46. Т. Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, 83 ↩︎
  47. BOA, TD 368, p. 224-294 et passim. ↩︎
  48. Ibid, 301-348 et passim. ↩︎
  49. More about voynuks: obligations in Ömer Lütfi Barkan, XV ve XVI’ıncı asırlarda Osmanlı Đmparatorluğunda Zirai Ekonominin Hukukî ve Malî Esasları, I cilt Kanunlar,
    Istanbul 1943, p. 265-266 ↩︎
  50. For more details see maps in Т. Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, 608-610. ↩︎
  51. Митар Пешикан, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба, Београд 1984. ↩︎
  52. Some of the traditional Serbian names are: Radič, Radonja, Večerin, Vučihna, Cvetko, Živko, Petak, Bogosav, Miloš, Stojan, Božić, Vuk, Sladoje, Tvrdeša, Veselin. Traditional Albanian names are: Pepa, Gac, Doč, Nina, Kola, ðin, Bic, Prend, Gika, ðon, Data, Vaka, Pric, Jupa, Mic, Ler ↩︎
  53. Tsar Stephen Dušan gifted the monastery of the Holy Archangels 8 katuns of Vlach shepherds (about 500 families): Guncati, Jančišta, Golubovci, Kostrečani, Sinainci, Pinušinci, Dragoljevci i Blatce, as well as 9 Albanian katuns: Đinovci, Mađerci, Bjeloglavci, Flokovci, Crnča, Caparci, Gonovci, Špinadija i Novaci. Many of these katuns existed today as villages and hamlets. Радомир Ивановић, “Катунска насеља на манастирским властелинствима”, Историски часопис, Vol. V, Београд 1955, p. 401. ↩︎
  54. Миленко Филиповић, “Структура и организација средњовековног катуна”, Симпозијум о средњовјековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. г., Сарајево 1963, p. 50-52 ↩︎
  55. Small groups of ethnic Vlachs still live on the mountain of Pind, in Thessaly, Epirus and Macedonia. Ibid., 54. ↩︎
  56. As a compensation for their services “vlachs” had many privileges, for example, instead of paying the cizye per capita they paid filuri per household (hâne), regardless of the number of adult male members.For more details see Nicoară Beldiceanu, Sur les Valaques des Balkans Slaves a l’Époque Ottoman (1450-1550), Extrait de la Revue des Études Islamiques, Année 1966, Paris 1967; Nedim Filipović, “Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini”, Godišnjak ANUBIH, Vol. 12, Sarajevo 1974, p. 127-221; Душанка Бојанић, Turski zakoni i zakonski propisi iz 15. i 16. veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974; Idem, “Власи у северној Србији и њихови први кануни”, Историјски часопис, Vol. XVIII, Београд 1971, p. 255-269; Idem, Јадар у XVI и XVII веку, Лозница 1985, 77-191; Idem, “Шта значе подаци о Сјеничким власима у попису из 1455. Године”, Историјски часопис, Vol. XXXIV, Београд 1987, p. 97-111. ↩︎
  57. BOA, MAD 7534, p. 854, 1315; T. Катић, Опширни попис Призренског санџака из године, p. 280, 281, 284, 285, 287, 291, 295, 314, 332. ↩︎
  58. Today Šadrvan square. ↩︎
  59. Константин Јиречек, Историја Срба, II, Београд 1952, p. 165, 167, 181, 192, 202, 368; Милош Благојевић, “Град и жупа – међе градског друштва”, in Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII век), Београд-Смедерево 1992, p. 67-84; Татјана Катић, “Приходи кадилука Призрен од трговине свилом, рудника Корише и осталог (1525-1545. године)”, Мешовита грађа (Miscellanea), Vol. XXX, Београд 2009, p. 23-25; Серафим Николић, Призрен од средњег века до савременог доба (урбанистичко-архитектонски развој), Призрен 1998, p. 122-141. Prizren kept growing regardless of fact that Dubrovnik merchants temporary left it in 1433. (Konstantin Jiriček, “Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku”, Zbornik Konstantina Jirečeka, I, Beograd 1959, p. 283). For the opposite opinion see Sadullah Gülten, “Prizren Vakıflarına Dair”, Uluslararası Sosyal Araştırmalar Dergisi, Vol. 6/24, Ordu 2013, p. 133. ↩︎
  60. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), Vol. II, p. 372, 392; BOA, TD 368, p. 463. T. Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, p. 551. ↩︎
  61. Mescid was reconstructed several times. Latter it became known as Arasta Mosque. Hasan Kaleši, Ismail Redžep, “Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine”, Prilozi za Orijentalnu Filologiju, Vol. VIII-IX, Sarajevo 1959, p. 159. ↩︎
  62. Ibid; Олга Зиројевић, “Призрен у дефтеру из 1571. године”, Историјски часопис, Vol. 38, Београд 1991, p. 243-263; Machiel Kiel, “Prizren”, The Encyclopaedia of Islam, new edition, Vol. VIII, Leiden 1995; Raif Vırmiça, Suzi ve Vakıf Eserleri, Priştine, 1998; Idem, Prizren’de Türk Dönemi Kültür Mirasi, Prizren 2009; Idem, Kukli Mehmet Bey Vakfiyesi, Ankara 2010; S. Gülten, op. cit., 133-141. ↩︎
  63. BOA, TD 368, p. 464. ↩︎
  64. T. Катић, op. cit., 553. ↩︎
  65. M. Kiel, “Prizren”, p. 339. ↩︎
  66. R. Vırmiça, Suzi ve Vakıf Eserleri, p. 39 ↩︎
  67. According to the vakfiye, his father’s name was Hayruddin (H. Kaleši, I. Redžep, op. cit., 158, 163) while as stated in TD 495, it was Hızır. Т. Катић, op. cit., 56, 551, 552 ↩︎
  68. H. Kaleši, I. Redžep, op. cit., 144. ↩︎
  69. Ibid, 159-160. Mehmed Bey’s second wife, Huriya also had her small endowment intended for the well-being of the Prizren inhabitants. She allocated revenue from 15 Prizren shops for the maintenance of the town fountains. Т. Катић, op. cit., 552. ↩︎
  70. M. Kiel, op. cit., 338. ↩︎
  71. These churches were built in the 14th and 15th century and some of them still exist today. For more details see С. Николић, op. cit., 101-112. ↩︎
  72. Т. Катић, op. cit., 56-60. ↩︎
  73. Idem, 58-59, 61. ↩︎
  74. Idem, 51-55; С. Николић, op. cit., 174-176. ↩︎
  75. BOA, TD 5m; Методије Соколоски, “Исламизација у Македонији у XV и XVI веку”, Историјски часопис, Vol. XXII, Београд 1975, p. 77. ↩︎
  76. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri, Vol. II, p. 372, 392-393, 400 ↩︎
  77. About 54% of the registered Muslims were of local Christian origin, i.e. “sons of Abdullah”. ↩︎
  78. BOA, TD 368, p. 43-45. ↩︎
  79. BOA, TD 495, p. 37-41; Т. Катић, op. cit., 51-56. The same was in 1591 despite the fact the number of Prizren inhabitants decreased in the second half of the 16th century. TK 55, p. 13a-16b. ↩︎
  80. Janissary Mustafa son of Vukča, Hasan Petko, Ahmed Lika, Hasan Lika and Mahmud Lika, sons of Lika Bard, Mustafa Radič, Hasan Džoš, Sulejman ðon, etc. Т. Катић, op. cit., 133, 172, 174, 187, 218 et passim. ↩︎
  81. In the same time nahiye of Paštrik had 0,2% of Muslims, Gora 0,3%, Domštica 0,4%, Rudina 0,8%. There where no Muslims in nahiye of Radovina. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri, Vol. II, p. 395-400. ↩︎
  82. BOA, TD 368. ↩︎
  83. BOA, TD 499, p. 250-262. ↩︎
  84. Bogumil Hrabak, “Kuga u balkanskim zemljama pod Turcima od 1450 do 1600 godine”, Istoriski glasnik, Vol. 1-2, Beograd 1957, p. 19-37 ↩︎
  85. Villages of the Hoča nahiye, near the White Drin River lost 40% – 60% of their population. ↩︎
  86. Срђан Катић, Татјана Катић, “Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. Веку”, Историјски часопис, Vol. LIX, Београд 2010, p. 206 ↩︎
  87. Hamid Hadžibegić, “Zvanični podaci o stočnom fondu na području Novog Pazara, Trgovišta i Bihora iz 1585. Godine”, Istorijski Zapisi, god. XXII, knj. XXVI, Vol. 4, Titograd 1969, p. 586-616 ↩︎
  88. Tома Поповић, “Кордовани и монтонини у балканском извозу XVI века”, Историјски часопис, Vol. XXXVI, Београд 1989, p. 65-66, 78 ↩︎
  89. Синиша Мишић, Татјана Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд 2003, p. 89-91, 94, 99. ↩︎
  90. Pужа Ћук, “Извоз свиле из Дубровника у Венецију у XIV веку”, Историјски часопис, Vol. XXVIII, Београд 1981, p. 17-25. ↩︎
  91. Т. Катић, Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, 36, 68. ↩︎
  92. BOA, TD 92, p. 1; 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri, Vol. II, p. 371; Т. Катић, op. cit., 34. ↩︎
  93. There were 20 ipekçi in Prizren according to census of 1571. Т. Катић, op. cit., 51-55. ↩︎
  94. BOA, MAD 7534, p. 999. ↩︎
  95. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri, Vol. II, p. 371. The three-year lease of the Koriša mine, has and several smaller revenues amounted to 165.000 akçes. Lessees and managers of Koriša in 1526 and 1532 were Christians. BOA, MAD 656, p. 314. ↩︎
  96. Срђан Катић, “Закупи рудника и хасова Жежна из 1585/6 и 1591/2. Године”, Мешовита грађа (Miscellanea), Vol. XXXIV, Београд 2013, forthcoming. ↩︎
  97. The number of vineyards increased considerably in the second half of the 16th century. TK 55, p. 51b-79a. ↩︎
  98. There were taverns in the villages of Velika Hoča, Ravna Dubrava, Orahovac, Opteruša and Zočište. Ibid, 51b, 52a, 54a, 55b, 56b; Т. Катић, op. cit., 166, 168, 173, 178, 181. ↩︎
  99. Merchants from Kotor erected chandlery in Prizren in the beginning of the fourteenth century. During the Ottoman rule, revenue of Prizren şemhane belonged to the sultan. BOA, TD 368, p. 15; Т. Катић, op. cit., 34. ↩︎

Map of our blog posts. Go forth and discover something close to you!

Scroll to Top